Građevinski inženjer kaže da je više naučio tokom odmora na Zlatiboru nego na fakultetu
BEOGRAD, 4. septembar 2023, (Njuz) – Milan Jović (27) građevinski inženjer iz Beograda oduševljen je letovanjem na Zlatiboru koje je, po sopstvenim rečima, iskoristio da nadogradi znanja stečena tokom studiranja. Tokom desetodnevnog boravka na najpopularnijoj srpskoj planini, naučio je mnogo novih stvari i, iz prve ruke, se upoznao sa najmodernijim trendovima u građevinarstvu.
– Moram da priznam da sam bio malo skeptičan prema Zlatiboru, ali ono što sam tamo video me je potpuno raspametilo – ushićeno priča Milan. – Čim smo došli, shvatio sam da je ova planina nepravedno na lošem glasu. Svuda oko nas su se pružala nepregledna gradilišta, a kamioni sa betonom i građevinskim materijalom su svako malo prolazili uskim planinskim stazama – opisuje on prvi susret sa Zlatiborom. – Supruga je iznajmila apartman na desetom spratu jedne zgrade blizu centra, a pogled sa terase je bio prosto veličanstven. Svuda okolo su bili kranovi, mikseri su izlivali beton za nove temelje, a vazduh, ispunjen najfinijom prašinom, mi je prosto milovao pluća – ne krije svoje oduševljenje Milan. – Već u ranu zoru su me probudili veseli zvuci sa gradilišta pored naše zgrade. Ni kafa mi nije bila potrebna da se razbudim već sam odmah istrčao napolje i krenuo u razgledanje božanstvene okoline. Domaćini su bili više nego ljubazni i predusretljivi. Dopustili su mi da neometano zavirim u svaki kutak, podrobno proučim šta i kako grade, nadugačko i naširoko, do njastitnijih detalja, su mi objšnjavali detalje projekata. Ceo odmor sam proveo upijajući nova znanja, svakodnevno otkrivajući čudesnu lepotu ovog neverovatnog mesta – opisuje on svoj doživljaj Zlatibora.
Milan priznaje da je ovo iskustvo potpuno promenilo njegov pogled na sopstvenu profesiju i da je građenivarstvo počeo da posmatra iz potpuno drugog ugla.
– Da se razumemo, fakultet je neophodan da bi čovek naučio osnovne stvari, ali bez iskustva na terenu nemoguće je razumeti kompleksnost ovog posla. Sva znanja stečena tokom školovanja ne mogu da se mere sa onim što sam, na Zlatiboru, video i naučio za ovih deset dana – zaključio je on i iskoristio priliku da pozove sve svoje kolege da obavezno posete ovaj građevinarski dragulj.
Bojan Savić
Ako nije sarkastican, onda je ovaj tekst humoristican (u prevodu – smesan). Sve sto se od Zlatiborskih “gradjevinaca” moze nauciti je kako na brzaka sklepati zgradurinu kojoj tu nije mesto, koja nikome nije potrebna, koja se nicim ne uklapa u planinski ambijent, na kojoj ce trestati turska muzika tokom izgradnje i koja ce odlicno posluziti da se upropasti i ukalja Zlatibor, a da se obrne i propere lova i da se od dragulja poput ove velelepne planine napravi jos jedan Mirijevski ZW (Zlatibor Waterfront) koji osim sto je kopija Dubaija nema drugih slicnosti sa Zlatiborom. Cak se i poznata Titova (a ustvari Kraljeva) vila okruzila sa sest solitera i od Kraljeve vile pretvorila u B&B garni hotel, bez duse i bez smisla. A poznato jezero na Partizanskim vodama vise ne skuplja vodu iz potoka, niti je voda boje jakog Indijskog caja, sa robama i, naravno, zabama iz potoka, vec je sterilna, mrtva vodurina pretvorena u “dragulj” poput nesrecne fontane na Slaviji, koja ne mrzne ni na -10°C. O asfaltiranim parkinzima i zonama parkiranja u svakoj ulicici u centru, ili o “Oku sokolovom” koje proganja sve osim onih sa 100% zatamnjenim staklima da i ne govorim, niti o tome da kada kod kruznog toka uskocis u kolonu prema Beogradu, prakticno (zahvaljujuci “genijalnom” projektu regulacije saobracaja) sve dok ne prodjes Sevojno punih 50 km nemas sanse da preteknes nikoga, osim da uleces u makazice ili presecas duplu punu liniju. Ali, zato su predivne Zlatiborske livade unistene, a zlatnog bora vise nema – poslednji primerci su se sasusili od stida i srama zbog ljudske pohlepnosti.
A tek , šta se može naučiti iz oblasti prehrambene tehnologije…subo meso, salame, vrišle, hot-dozi…Sve sa ovog našeg planinskog lepotana, po kojem je ime dobio naš bivši ministar zdravlja, sa čudnim nadimkom….