Osnovan Pokret za priznavanje džiberskog jezika

Osnivački odbor

BEOGRAD, 4. mart 2011,  (Njuz) – U Medija Centru danas je održana konferencija za javnost novoformiranog Pokreta za priznavanje džiberskog jezika, koji će se zalagati za prepoznavanje i institucionalizaciju ovog jezika u savremenom društvu, kao i za očuvanje i negovanje autentične tradicije i kulture koju ovaj jezik sa sobom nosi.

– Crna Gora je uspela da se izbori za priznavanje svog sopstvenog jezika, sa samo 270.000 svojih stanovnika koji se izjašnjavaju kao Crnogorci. Sa druge strane, u Srbiji ima oko dva miliona džibera koji su potpuno nepriznati kao jezička manjina, i mi želimo da se to promeni – rekao je Braca Faca sa Dorćola, predsednik udruženja.

Članovi pokreta predstavili su nacrt novog džiberskog jezika, koji osim raznih gramatičkih korekcija uvodi i tri nova slova u srpski jezik: meko slovo “Š” kao u rečenici “Ša’ je bilo?”, tvrdo slovo “Đ” kao u rečenici “Dodži ‘vamo” i meko slovo “Č” kao u rečenici “Nemoj da ti slomim kičmu”.Pokret će se zalagati za štampanje knjiga na džiberskom jeziku, ispisivanje upustava za upotrebu proizvoda na ambalaži, kao i za uvođenje džiberskog jezika u škole kao izbornog predmeta.

– Džiberi i džiberska kultura su baština ovog naroda koju moramo negovati i poštovati – rekao je Steva Keva sa Čukaričke padine, savetnik za kulturu udruženja.

– To je jedan autentični jezik ponikao među prvim džiberima doseljenicima krajem osamdesetih, koji je dostigao svoju renesansu u vreme krize devedesetih, kada je maltene bio zvanični govorni jezik u Srbiji. Ovaj jezik je preživeo brojne napade od strane raznih hegemonističkih organizacija koje su pokušale da ga unište pod parolom čistote književnog jezika, čime je dokazao svoju snagu i vrednost, i zato smatramo da ga treba javno priznati – navodi se u saopštenju.

Nekoliko knjiga je već napisano na džiberskom jeziku, poput bestselera Bore Gedore “Kako sam roknuo Štrumeta” ili popularnog romana “Robija u Stokholmu” od Ilije Prangije. Među osnivačima udruženja nalazi se nekoliko džiberskih javnih ličnosti, kao što je Taši Pokeraši, dugogodišnji borac protiv štelovanja aparata u kockarnicama, Kiza Deviza, veteran i najbliži saradnik Narodne Banke Jugoslavije devedesetih godina, kao i Branka Helanka koja će se baviti pitanjima prava džiberki.

Istok Pavlović