nazad na vrh

“Ova stranica ne postoji, molimo Vas izaberite neku putem menija ili probajte preko pretrage” najčitanija vest u Srbiji

...

BEOGRAD, 19. novembar 2014, (Njuz) – Vest “Ova stranica ne postoji, molimo Vas izaberite neku putem menija ili probajte preko pretrage”, najčitanija je na srpskim sajtovima 19. novembra 2014. godine, saznaje Njuz.

Ova vest se danas pojavila na sajtu Politike, a zanimljivo je da je tekst sa istim sadržajem u više navrata bio najčitaniji kada se pojavljivao na sajtu Peščanika.

Urednica Politike Ljiljana Smajlović kaže da su dosta rizikovali kada su danas odlučili da puste dotični tekst, ali da je njegova čitanost potvrdila da su doneli pravu odluku.

– Nekoliko kolega me je pitalo zašto bismo uopšte puštali tekst koji je identičan nekolicini članaka sa Peščanika, ali sam im rekla da takve vesti uvek privuku veliku posetu sajtu i dosta se dele po društvenim mrežama – smatra urednica Politike i dodaje da publika očigledno sve više vole kratke vesti čiji im sadržaj deluje poznato.

Autorka najpopularnijeg teksta Danica Popović kaže da je prijatno iznenađena uspehom kod čitalaca i dodaje da će se potruditi da i ubuduće opravda očekivanja publike.

– Moji tekstovi su često beležili solidan uspeh kod publike, ali ovo je prvi put da su najčitaniji – smatra Popovićeva i dodaje da ima utisak da je prvobitna verzija imala nekoliko rečenica više – Moguće da je uredništvo odlučilo da malo skrati tekst zbog ograničenog broja karaktera na internetu – dodala je ona.

Marko Dražić

Kad ste već ovde, pročitajte i ovo
Novinarstvo je u teškom položaju širom sveta, pa i u našoj zemlji. Naročito ono novinarstvo koje je objektivno i tačno. Na sreću, sve ovo nema nikakve veze sa Njuzom. Ipak, kad smo vas već navukli da čitate sve ovo, glupo je da vam ne tražimo novčanu podršku od sto dinara mesečno ili više ukoliko ste jako bogati. Svaki vaš doprinos, bez obzira bio veliki ili mali, čini da Njuz bude jači. 100 odsto novca koji uplatite uložićemo u nove autore i tekstove. Ovo je link gde možete da uplatite sto dinara mesečno ili više. E ako vam nakon toga ostane još para podržite i objektivno i tačno novinarstvo. Donirajte
Tagovi: , , ,
  1. Ljiljana Smajlović zvana ekskluziva

    • Ljiki je pokidala u Teškoj reči. Toliko ljubavi prema premijeru… Zaljubila se i ona. Konacno!

      • Ljubav je teška reč i ništa više,
        Vučićević uvek isto čita i piše…

      • Tesko nju i Misica pokidati kad se dialog ne vodi na RTS-u koji nikad ne dovodi ljude koji suprotno misle od njih. Gledao svojim ocima RTS kad Misic i jos jedan iz Politike(samo oni) “gosotovali” na RTS-u, pa se ne zna ko kome vise odobrava: Voditelj Misicu, Misic voditeliu, Misic sagovorniku, sagovornik Misicu, sagovornik voditelju,… Morao sam promenim kanal.

    • Ko Buntovniku minus daje, nikad ne odgled'o film: “Buntovnik bez razloga”.
      Monika Radeta

      :-)

  2. Ljila je danas imala sjajan tekst o vezi Amerike i Seselja govoreci sve vreme o Milosevicu, pri cemu Voju nije niti jednom pomenula.

  3. Ljiljana Smajlović Batiću Bačeviću, svom zameniku: “Umalo se danas nisam šlogirala kada sam videla onaj Daničin tekst u mojim novinama na 27. strani!”
    Zamenik: “Koji tekst, onaj o Olji Bećković?”
    Taj. Ko je to pustio u štampu? Da li ste normalni? Zar pored mene žive?
    “Pa, ovaj …”
    “Moram odmah da zovem NJEGA da se izvinim! Čim me nema dva dana napravite neku glupost! Šta bi bilo da sam odsutna mesec dana – štampali bi vesti u ogledalu sa Njuz neta u nastavcima?”
    “ON je već zvao ali niste bili tu!”
    “Teško meni, odmah za sutrašnji broj da pustite neku toplu priču o NJEGOVOM teškom detinjstvu i mladosti proćerdane u gvožđarskoj radnji u dalekoj i maglovitoj Engleskoj! Valjda će ga odobrovoljiti!”

  4. Malo sam Kostunica
    O kojoj vesti se radi?

  5. KRVAVA BAJKA O SLOBODI MEDIJA
    (Premijera premijerove premijerne poeme)

    Ne, nemoj mi prici
    Ostaj nedostizna nema i daleka
    I sklopi usne, ne govori cuti
    Jer ti i ne postojis niti ces postojati
    Umrla si mucenickom smrcu
    U mom mandatu u jedom danu
    I samo si lepa koliko te nema
    I samo istina ukoliko si moja.
    P. S.
    Prema recima dva komada ,,novinara”, Vucicevica, sa televizija Studio WC i WC PINK, ideju za naslov ove originalne pesme Vucic je nasao u basnama mladjane Desanke Rakic-Ducic, dok mu se u mislima beckala neka Olja.

  6. Даница Поповић
    Ко то беше Оља Бећковић

    Филм ,,W” говори све најгоре о Џорџу (W) Бушу, а приказан је у време док је овај био председник Америке! И нису филм емитовали у „Купусном листу”, нити на „Јутјубу”

    Да су сада деведесете, Оља би постала хероина напаћене Србије. Да Оља није – Оља, постала би вођа опозиције. И нечија марионета? Небитно. Само једно је овде битно – цензура „Утиска недеље” не би тек тако пала у заборав. Овакав повод за рушење режима, а опозиција – ћути.

    Шта се то сада дешава? Нема више опозиције? Тја, има је, али нема пара.

    Деведесетих је oпозиционе медије плаћао Запад. И постигао данас незамисливу слободу медија. Сиротињски рај за новинаре: једна новина те неће одеш у другу. Једна телевизија те неће пређеш на другу. Понекад за мање паре, али сачуваш душу. Има ли другог лека за аутоцензуру, а на планети Земљи?

    Био је то чаробни спој: новинари су имали чврста уверења (да треба срушити Милошевића), а Запад је имао паре. И иста уверења. Опозиција је то називала „снажном међународном подршком”, а режим је говориоо страним плаћеницима. Са ове дистанце кад гледам, видим да су и једни и други били у праву, барем што се тих етикета тиче.

    А сада се све променило. Жеље Запада сада испуњава влада. Косово? Изволите. Унитарна Босна? Радимо на томе… Па зашто би Запад онда финансирао било какве опозиционе медије?

    Не би то данас ни било потребно, да институције нису остале исте као у Милошевићево доба. Овде и дан-данас челници добијају упутства од Газде и беспоговорно их спроводе. Газда је, додуше, у међувремену неколико пута променио име, али ћуд није. Демократија? Ха-ха-ха. Добацили су до поштеног пребројавања гласова. Приватна својина? Може и то, али само за одабране и послушне…

    И онда стварно никога и не чуди то што приватни власник телевизије Б 92 укида своју најгледанију емисију. Цензура? Наравно. Не уједа се рука која ти уступа фреквенцију (то јест, две фреквенције), ваљда је то сваком у Србији јасно.

    И тако нестаде Оља из медија. За разлику од деведесетих, нема више озбиљног медија који би њу запослио. Можеш, Оља, да одеш у часопис „Купусни лист”, поручује власт, и не само власт, нажалост. Исто поручује и Горан Милић из Ал Џазире, каже: „Само ти, Оља, снимај, све ће то интернет пренети … и позлатити.”

    Да не буде забуне није овде ствар у Ољи. Ствар је у томе да Србија данас нигде не може да сазна колике је незналице воде. Рецимо да, као некад, чује како Томислав Николић не зна како му се зове смер на коме је магистрирао. Да сада, рецимо, од ученог света чује причу о томе како је немачка издавачка кућа Де Груитер у септембру ове године потврдила да је чланак градоначелника Синише Малог плагијат и повукла га из свог часописа, док у Србији нико нема петљу да то исто уради с његовим докторатом. Нити са плагираним докторатом Александра Намбије Шапића. Нити с плагијатом министра полиције. Незгодно је то – подсећати јавност да полицију води лице коме је доказана интелектуална крађа. Након што је два пута одбио отворени позив да пред камерама демантује плагијат они угасише камере. Паметно, признајем.

    У том мраку, сви ће заборавити тренутак када је Јоргованка Табаковић на РТС-у похвалила „једног нашег врлог економског новинара” који је, како је сетно нагласила, рекао: „Стабилност није све, али без стабилности, све је – ништа.” О темпора, о морес, што би рекао Жика Обретковић! Свако ко је макар прелистао било коју озбиљну књигу о економској политици зна за Карла Шилера, западнонемачког министра привреде (1966–1972), који је овим речима објавио да Немачка никада више неће водити инфлаторну економску политику. Сме ли гувернерка то да не зна? Сме, наравно. Уз два мала услова: да сама ту тему не отвара, и друго, ако јој већ излети и брука се открије, да ту брљотину ниједан новинар више не сме да објави у ударном термину.

    Не знам како ми сад баш паде на памет филм „W”, који сигурно није најбољи филм на свету, али јесте битан за оне који размишљају о демократији, слободи, или о Максу Веберу, идејном узору нашег премијера. Овде је битно то да филм говори све најгоре о Џорџу (W) Бушу, а приказан је у време док је овај био председник Америке! И нису филм емитовали у „Купусном листу”, нити на „Јутјубу”, него лепо, како бог заповеда широм Америке и широм света. И није га режирао било ко, него Оливер Стоун, левичар и љути Бушов политички противник. Сам Буш о филму никада ни речи није рекао, никоме отказ није дао, нити је коме због тог филма длака с главе фалила.

    Веберовски потез леченог алкохоличара Буша млађег, који није имао потребу да зове телефоном оне с којима се не слаже, нити да укида филмове и емисије које му нису по вољи. Да ли се Буш уздржао зато што је боље од Вучића разумео Вебера, или му институције нису дозволиле да реагује – свеједно. Гласам за институције.

    Професорка Економског факултета Универзитета у Београду
    Даница Поповић
    објављено: 20.11.2014.

    • Ilija Čvorović
      – Vidiš, Danice, kako si ti naivna!?
      Danica Čvorović
      – I glupa, kaži slobodno!

      P.S. Ova naša Dana Popović, sve je krivo shvatila. Za'vatila je ‘zapadnjačka reka’, pa udara k'o maksim po diviziji!

  7. BUŠi, ha, ha, ha, ha, BUŠi ha, ha, ha, ha

  8. Smajlovicku interesuje posecenost sajta a ne intelektualna sila tog teksta!? Sramno!

  9. A Sarapa resio svoj problem. Presao na Pink
    Radice kao izvodjac aplauza kod Lee.

© 2015 Njuz Net, Pare za redizajn nam dala Ambasada Kraljevine Norveške, a uzeo nam ih Neopix