Pisac priznao da ni njemu nije jasno šta je hteo da kaže
Pisac kaže da se svaki put zaprepasti kad čuje šta ljudi misle da je hteo da keže
BEOGRAD, 23. novembar 2012, (Njuz) – Poznati srpski pisac Raša Neimarević u izjavi za Njuz priznao je da ni njemu nije baš jasno šta je hteo da kaže svojom najpoznatijom knjigom.
Autor čuvenog romana „Praskozorje mog života“ kaže da tokom pisanja uopšte nije razmišljao o tome kakvu će poruku poslati njegovo delo već je jednostavno pisao ono što mu je u tom trenutku palo na pamet.
– Od kada je knjiga izašla ljudi ne prestaju da analiziraju njene skrivene poruke i da razmišljaju o tome šta sam hteo da kažem. Postalo je još gore kada je knjiga postala lektira za srednju školu. Počeli su da me zovu i prijatelji od čije dece profesori traže odgovor na pitanje šta je pisac hteo da kaže i mole me da im pomognem u analizi, a ja to ne umem jer ni meni nije jasno šta sam hteo – požalio se Neimarević.
– Iskreno da vam kažem ja se zaprepastim svaki put kada čujem kakve su sve poruke ljudi izvukli iz te knjige. Pa meni to nikada ne bi palo na pamet! Počev od toga kako sam se ja osećao kada sam pisao pa do motiva koji su me naveli da neke stvari napišem. Kada sam počinjao da pišem knjigu nisam bio svestan da sam baš to hteo da kažem – priznao je pisac.
Neimarević je napomenuo da ozbiljno razmišlja o tome da ostavi pisanje i počne da se bavi slikarstvom jer mu se čini da je slikarima mnogo lakše pošto ne moraju nikome da objašnjavaju šta su hteli da kažu svojom slikom.
Soko Sokolović
Tagorea za Nobelovca.
Ovaj iz clanka je naiva za tebe.
sve ga razumem…secam se da ste mi i vi iz Njuza dali utesni odgovor na moju patnju sto me niko nije razumeo sta sam htela da kazem. Rekli ste da sam upravo zbog toga pravi umetnik….
Da, da, najveća umetnost se iz najveće patnje i najvećeg nerazumevanja rađa.
a da ipak pocnes muzikom da se bavis… i tako nam odmah saopstis to sto si hteo da kazes. bez uvrtanja u stivima i farbanja, ako bi se jelte bavio slikarstvom!
Intelektualna misao, kada dospe do tacke koja deli destruktivna razmisljanja od narastajuce poplave, koja preti da ugrozi priobalje Dunava, postane teret ne samo platou ispod Kalemegdana vec i dubljim nivoima kulturnog nasledja moje pokojne tetke.
Thhhhh… Valjda je bitno šta je rekao, a ne šta je hteo da kaže?
Pa sta rade kriticari?!?
Jadnom Rashi nijedan kriticar nije objasnio sta je hteo da napise i njemu je u ovom casu najteze sigurno.
Istina je da umetnost ne moze ama bas nikako bez kriticara,ali i oni treba da shvate da ne mogu daleko bez umetnika.
Čitam njegovu knjigu ponovo-ništa se ne čuje,samo nekakva slova..?!
Po kome da posaljem kofer i gde? Lastom kod Jura Grando? Ili preko Nisha na safirno platetnilo grada 365 crkava?….. Pa ipak se odluci putem Cirila i Metodija, mozda procveta i bozur iz saksije svete.
Pablo Ruiz Picasso, rođen u ulici Merced (kao Mercedes) broj 36, koja je u međuvremenu promenila broj, od oca profesora likovne umetnosti škole «San Telmo» u Malagi, umire 8. aprila 1973.
Malo godina kasnije u Francuskoj ”gladni” naslednici organizuju najveću ekspoziciju nepoznatih kubastih i nadrealističkih slika, među kojima se nađe i nepoznato «remek delo» koje uvaženi kritičari procene na više miliona dolara i celina ekspozicije se proda bogatim kolekcionerima «novčane vrednosti» širom sveta.
Već bolesna supruga Pikasa, Jacqueline Roque, se probudi i pre smrti 1986. godine prizna svetu da je «remek delo» bilo obično platno po kome je talentovani autor samo ”pljuckao ulje” i mešao boje, mada zaradu na «grešnu grešku» odbila nije.
Svaka cast. Na nivou.
O Romeo, Romeo, zasto si Romeo?
http://www.youtube.com/watch?v=CCy3tZrE2vc
dobro jutro :)
Welcome!
”Magandang gabi” – (Good morning) – se kaže ‘dobro jutro’ na najbednijem i najlepšem jeziku na svetu.
Došao Dali kod Pikasa, a ovaj se hvata za glavu.
D: Šta je bilo, druže?
P: Sinoć slikao neki akt, sad me zvala ta što je pozirala.
D: Pa, šta hoće?
P: Hoće da joj promijenim boju očiju na slici.
D: I šta je problem?
P: Ne znam gdje sam joj nacrtao oči.
The Peripatetic school was a school of philosophy in Ancient Greece:
«Péripatéticienne» od grčkog «peripatetikós» je mlada grčka vodoravna prijateljica bez odeće («koja u šetnji i u krevetu voli mnogo da priča»)…
Pijani i poludrogirani Salvador Dali, (rođen u Figueras, 11. maj 1904. – neko zatureno selce kraj katalonjske granice koje odlično znam), delimično ćuknut u glavu, se probudi i iz kreveta ugleda podeblju golu guzu neke čiste primitivne seljančice bez kupatila u ogledalu ormana spavaće sobe, pa se hvata guščijeg pera ili četkice za zube i crta masni oblik guze promašenog života.
Sutradan nazove fašistu Franka da zajedno pogledaju ugledni crtež prostitucije, i «Generalissimo Francisco Franco» mu oda čast.
Čime se ovaj Tagore šika?
Američki naučnik ‘very known worldwide.- cowboy George Walker Bush’ će uskoro posetiti Srbiju i odati čast grešnom Milojku za ‘stupid human & cloning comments’ Nobelovu nagradu 2013.
E da,Milojko te šika Ta gore!
Andrej Pejic sex ikona zemlje kengura, jutros je priznao da je vestackom oplodnjom postigao vanmatericnu trudnocu. Jos nije poznato kako ce prihvatiti ovu vest Charles Quincy Ascher (Charly) Einstein deseto koleno Alberta Einstein.
Milka je brend cokolade americkog proizvodjaca koji je jutros izjavio da razvija novi filling koji ce sadrzati izmedju ostalog kalcijum, fruktozu, magnezijum, cink ali i B12 vitamin. Zabrinuti potrosaci se pitaju koliko ce to kalorija biti?
Vronski je jutros shvatio da je Ana submissive. Sve su Ane uvek sumbissive, ali voz iz Prievidza ne moze da ceka.
Тренутно ничим, јер кад коментарише, значи да га пусте са одељења на дневну терапију, да мало поседи дома!
Ziko, iz koje si ti price: sharencice ili dinastije? (mislim da je ovo 1.) Molim te potrazi Rabindranath Tagore na wikipediji pa se informisi malo pre nego ostavis maliciozne komentare a sve iz neznanja. :P
11/04
Vozac kamiona Stiv Grej se jutros probudio na Floridi. Lenjo se istegao u toplom krevetu, pa ustao i krenuo na sluzbeni put za Aljasku. Kao i Svake druge sedmice tera naftu. U kabini slepera su izlepljene zene istaknutih oblina poput Pamele Anderson, Raquel Welch itd. Pogleda ih, pa nije vise mu cak nije ni zanimljivo. Gleda u te postere iz dana u dan, dok mu jednu ruku cas przi sunce cas ledi zima….. A ona druga- pa nju drzi na volanu, i ponekad na menjacu.
I tako zivot ide….. Kilometri pod tockovima klize. Tako i dani lete jedan za drugim u nepovrat…. Grej se nada bice bolje. Za par godina zaradice, mozda ce i promeniti posao. Otvoriti restoran. To mu je san jos od kad je odustao od srednje skole.
……………………………….
Stiv je sam na svetu. Zadnja devojka Keli s kojom se gledao ga je ostavila. Napusten, ranjen, nepoverljiv. Ali ta prokleta nada ga napustila nije….. Bice bolje, mora. I tako je on marljivo radio, i radio. Retko ko je mogao da procita tugu njegovog pogleda ispod osmeha koji je nosio kao masku. Inace, u firmi su ga voleli. Bio je miran sa povremenim posalicama, sve u svemu ok lik. Tako nam je bar rekao Natanijal- shef menadzer.
………………………………..
11/26
Jutros Stiv nije krenuo za Aljasku. Javio se u firmu i dao otkaz. Natanijal se nasao u cudu. Nije mogao da veruje. Pitao je sta se desilo? Da li je razmislio dobro? Stiv je bio odsjecan i odlucan. Natanijal je pozvao Boba- rezervnog vozaca da preuzme sleper, a Stivu zakazao da dodje za 2 dana po radnu knjizicu.
………………………………………
11/28
Jutros je Stiv pedesetogodisnjak preuzeo poslednji mesecni cek- $5k. Sada ukupno ima pola miliona dolara na racunu. Investirao je dve trecine dosadasnjeg zivota zarad tog poduhvata. Nije siguran da li je vredelo….. Jos uvek je sam, a sa novcem ne zna sta ce. Medjutim, onda mu je sinula ideja. Otisao je na State University of Florida i poklonio 400k. Ovaj Univerzitet velike tradicije nazalost i pored naprednosti americke nacije je u ruiniranom izadanju. Dekan Univerziteta iskazao je veliku zahvalnost i jednu od laboratorija Saobracajnog Fakulteta nazvali su Stiv Grej. Stiv je izasao u svi mogucim novinama kao filantrop, pa su ga pozdravljali i slucajni prolaznici na ulicama. Bio je konacno srecan.
………………………………….
END
Пре неки дан сам одгледао порнић, главна глумица је у 36 минуту и 25 секунди тако сетно уздахнула, већ данима анализирам ту сцену и тражим одговор због чега је режисер убацио ту сцену. Права уметничка дела те увек терају на размишљање.
Zar ti, obični smrtnik, da shvatiš dubinu….uzdisaja :-)
Покушао сам, али не иде, треба да пређем на нешто приземније и да се оставим врхунске уметности
Da, prizemlji se, evo moja supruga me upravo ubijedila da i prizemljena može uzdahnuti….
Izvor: Blic | 13.13.2013.
Rubrika: Glad
Sam guzvam posetelju koja je bila raspremljena za nas. Oko mene prosute latice divljih ruza koje nikada nisu ljubile njeno telo. U ciniji na stocicu jagode sa shlagom. Nemam snage da pruzim ruku ka njima. Sklupcan placem kao malo dete. Preklinjem je da me voli ili unisti. Ne mogu da se borim u tom pogresnom zivotu.
Preklinjem je a znam da me ne cuje. Ne probija se krik bola kroz slavljenicku himnu do oblaka.
Ona i ne zna…. Nema pojma koliko me boli, koliko je zivim. Krila? Sta su to krila? To je ono sto mi je pogledom izrasla, stidljivim smeskom nacrtala, pa prekorom spalila.
Ostavila me….. Bezvrednog, nikakvog…. Da lijem suze dok ne presuse. Da se uludo nadam, ocajavam. Da zivim u tami i kada sunce pokusava da dotakne moje lice. Da je dozivam kroz pesme koje nikad cuti nece…. Da joj crtam lik na zamagljenom prozoru….. Da je trazim pored sebe u ogledalu…. Da joj pisem pisma kad su vec sve pismonose odletele iz ovih krajeva….
Oko mene svele latice, i suze i krv. A ja? Mene nema.