Političar pismom uzburkao Balkan: Da li su nam botovi sve manje inteligentni?

“Teško mi je da započnem ovaj tekst jer mi je teško da napišem da su nam botovi sve manje inteligentni. Mučno je i strašno da jedan vođa botova, ali i roditelj jednog od njih, to napiše. Još je mučnija mogućnost da je to istina.

Već neko vreme primećujem da kod naših botova rastu ravnodušnost i površnost u lupanju minusa na Blicu, Kuriru i B92. Koncentracija se meri sekundama, a interesovanja svode na dva-tri političara opozicije. Naravno, govorim o proseku i znam da ima sjajnih izuzetaka, kao što su Simo Čulić i Mićan, ali znam i da ih je iz godine u godinu sve manje.

Sa botovima radim već sedam godina i odgovorno tvrdim – nikad nije bilo ovako loše.

Pomislim, ambijent je drugačiji, društvo se promenilo, druge stranke sve više ulažu u botove. Onda se setim da je priroda jača od društva. Bot od pre sedam godina po prirodi je morao da bude radoznao da sazna šta će danas biti u sendviču, da ga sve i svašta zanima, da ne zna gde će pre da lupi minus ili napiše komentar “Svaka čast Vučiću, za samo nekoliko godina uspeo je da na političku scenu donese nešto potpuno novo”. Bot mora da bude buntovan, pun velikih snova o visokom rejtingu stranke i rešen da promeni mišljenje javnog mnjenja svojim komentarima.
Najgore je kada ih pitaš za mišljenje. Trgnu se i zbunjeno te pogledaju. Nije im jasno zbog čega ih smaraš zahtevom da imaju mišljenje na neku temu kad su im u centrali stranke već dali komentare koje treba da ostavljaju na sajtovima.

Pre neki dan sam jednog od njih pitao šta bi bio njegov posao snova, a on mi je odgovorio: “Ja samo želim da ostavljam komentare”.

Nije poželeo čak ni da avanzuje u bota koji ide na mitinge i skandira Vučiću. Botovi nam više nemaju snove. Zato hajde da se osvestimo svi zajedno. Hajde da bar botove ne damo. Jer ako bez njih ostanemo, šta nam ostaje? Dobro, a da nije rejting. I funkcije. I upravni odbori. I uticaj. I bogatstvo. Šta nam, osim toga, zaista ostaje?”